Evropska putovanja / Venecija
Putovanje u Veneciju: Ponude, Cene i Atrakcije
Vaš vodič za putovanje u Veneciju
Retko koji grad na svetu je toliko puta opevan, naslikan i sa toliko stila sagrađen kao što je to Venecija.
Kada je grupica begunaca od varvarske najezde krajem dalekog 7. veka spas potražila u laguni u dnu Jadrana malo ko je mogao naslutiti da će se na tom negostoljubivom mestu razviti grad kojeg će zvati Kraljica Jadrana.
Aktuelne ponude putovanja u Veneciju
‘Bogata zlatom i još bogatija slavom‘ kako je Veneciju opisivao veliki Frančesko Petrarka, kroz više od hiljadu godina nezavisnosti postala je grad koji nadilazi okvire današnje Italije. Nekada su mletački mornari vladali Sredozemljem, a danas je Venecija glavni grad jedne od najbogatijih italijanskih regija i uprkos malim dimenzijama nalazi se na popisu najpopularnijih svetskih turističkih destinacija.
Venecija se smestila na gotovo 120 ostrvca, lepa i usnula polako tone u meko tlo, dok stotine hiljada stranaca hrli saznati tajne koje ovaj grad krije. Sve manje ljudi živi u Veneciji te ona postaje svojevrstan muzej na otvorenom, ali kao i puno puta kroz vekove iza nas ovaj se žilavi grad opire propasti i zaboravu.
Cinici će reći, skupa je i ne miriše lepo, prekrcana je turistima i prodavači su neljubazni, a iako u svim tim kritikama ima istine, Venecija je jedino mesto na svetu gde ćete disati istoriju na svakom uglu, na svakom trgu, jedino je mesto gde svaki kamen ima priču koju vekovima priča.
Ovo je grad koji svaki ljubitelj putovanja mora posetiti i osetiti vekovni ritam pod svojim nogama.
Šta videti u Veneciji?
Rive degli Schiavoni
U Veneciju se može ući sa dve strane. Preko Mestrea, grada s kojim deli gradonačelnika, te morem prolazeći između ostrvca lagune. S obzirom da simbiozu Venecije i Mestrea, turistički vodiči nazivaju brakom lepotice i zveri, jasno je da je pravi izbor morski put.
Punta Sabbioni koja se nalazi nasuprot starom gradu idealno je mesto za parking s obzirom da osim pregršt prostora za automobile i autobuse nudi brodski prevoz prema samoj Veneciji.
Za auto parking je potrebno izdvojiti oko 7 eura dnevno, a za prevoz brodom prema gradu postoji nekoliko opcija. Najisplativiji su brodovi kompanije Marco Polo koji 35 minutnu panoramsku vožnju naplaćuje 5 eura što je znatno jeftinije od gradskih brodića koji uzimaju za istu rutu čak 7,5 eura. Također brodovi Marco Pola su noviji od gradskih pa je samim tim putovanje ugodnije. Postoji još nekoliko sličnih privatnih kompanija na istoj ruti čija se cena usluge ne razlikuje previše.
Bez obzira koju brodić uzmete iskrcavanje će biti na Rivi degli Schiavoni, mestu na kojem sve počinje u ovom gradu.
Nekoliko kilometara dugačka promenada svojevrstan je izlog ovog grada. Duž rive koja nosi ime po Slovenima s istočne strane Jadrana koji su na tom mestu imali svoje trgovačke štandove nižu se šarmantne građevine iz raznih razdoblja i podsećaju na bogatstvo koje je krasilo ovaj grad u prošlosti.
Riva povezuje Trg svetog Marka sa Arsenalom, izvorom nekadašnje pomorske nadmoći Mletačke Republike.
Vrlo važna napomena za turiste na ovom mjestu je da nipošto ne kupujete suvenire na tom potezu. Vrlo niski kvalitet i objektivno visoke cene su prava mišolovka za putnike koji su tek prispeli u Veneciju a da se još nisu upoznali s ponudom. Naime, hrana, piće i suveniri su na Rivi do 20-ak posto skuplji nego što je to slučaj u kvartovima u unutrašnjosti staroga grada.
Arsenal, Pomorski muzej i Danieli
Arsenal je naziv za nekada revolucionarno brodogradilište koje je od 12. veka držalo status najvećeg pogona masovne proizvodnje pre industrijske revolucije. Mletački brodograditelji su bili u stanju da od već gotovih komponenti sastave funkcionalan brod za samo jedan dan što je i u današnje vreme gotovo nezamisliv podvig.
Galileo Galilej je u Arsenalu radio kao stručnjak za balistiku, a reputaciju ovog mesta dovoljno dočarava činjenica da ga je Dante opevao u svom paklenom delu Božanstvene komedije.
Danas se iza zidina održavaju razne manifestacije, između ostalog i deo programa venecijanskog Bienalea.
U krajnjem delu Arsenala smešten je i Pomorski muzej kojeg bi trebao posetiti svako ko želi razumeti ovaj grad. Cena ulaznice je 7,5 eura, a studenti imaju popust od 50 posto. Interesantno je da još od 2014. godine ulaz u muzeje besplatan svake prve nedelje u mesecu.
Više informacija na: http://teatriemusei.ovest.com/it/arsenale-museo-storico-navale-di-venezia.php
Krenete li od Arsenala preko rive prema Trgu svetoga Marka važni lokaliteti će se nizati jedan za drugim. Nemojte da vam promakne ljupka, iako danas skelama prikrivena, crkva Santa Maria della Visitazione u kojoj je svoj stvaralački vrhunac doživio Antonio Vivaldi. U njoj se se redovno održavaju sjajni koncerti klasične muzike i još uvek živim čuva sećanje na ‘Crvenog sveštenika’, kako su prozvali riđokosog Vivaldija. Karte se mogu kupiti preko interneta na ovom linku, a na njemu možete i proveriti raspored koncerata u crkvi.
Na putu prema Trgu naletećete i na gorostasni spomenik prvom kralju ponovno ujedinjene Italije, Vitoriju Emanuelleu II te kultni hotel Danieli.
Inače, Danieli nije uobičajena turistička atrakcija ali nijedan vodič neće propustiti ispričati priče koje ovo mesto čuva. Nekadašnja palata ugledne porodice Dandolo, u smiraj Republike postala je kosmopolitski hotel za najbogatije u kojem su konobari pričali po tri strana jezika, a kuvari kuvali orijentalna jela. Mesto je to na kojem su odsedale zvezde još od Vagnera i Bajrona pa sve do Stivena Spilberga i Džonija Depa, a ovaj poslednji je i u pidžami hodao po krovu hotela za vreme snimanja filma Turista.
Cene soba u Danieliju se kreću od 550 pa sve do 8.500 hiljada eura za dve osobe. Čak i ako niste gost spomenutog hotela možete uživati u njihovoj prestižnoj restoranskoj ponudi ali treba imati na umu da je mesto potrebno rezervisati, a vrlo je verojatno da će vam prilikom rezervacije tražiti i broj kartice kako bi se osigurali od potencijalnog otkazivanja ili nepojavljivanja. Ambijent, meni i cene možete pogledati na: https://www.terrazzadanieli.com
Most uzdaha
Dok zaneseni lepotom lagune koračate prema Trgu naići ćete i na najpoznatiji venecijanski most – Most uzdaha.
Ovo mesto već više od četiri stotine godina budi maštu šetača. Kad je 1600. godine izgrađen kao spona između Duždeve palate i Novog zatvora bio je samo jedan od brojnih venecijanskih mostova ali slavu i mistiku mu je doneo pomalo melodramatični lord Bajron koji ga je u svom romantičarskom zanosu opisao kao mesto s kojeg su zatvorenici poslednji put videli svet pre zatvaranja i uz uzdahe se opraštali od slobode.
Danas ga popularnim čini legenda koja kaže da će ljubav biti večna ukoliko je potvrdite poljupcem u gondoli ispod ovog mosta u sumrak dok zvone zvona na tornju svetog Marka.
Kad smo već spomenuli gondole treba istaknuti nekoliko stvari vezanih za ovu temu. Prvo, postoji nekoliko mesta na kojima možete unajmiti svoju gondolu, a svakako su najpopularnije polazne tačke trg Svetog Marka i kanal Grande kao i rute koje povezuju ta dva mesta. Ono što je dobro znati je da je 2019. godine standardizirana vožnja gondolom bila 80 eura za pola sata dnevne vožnje ili 120 eura za polusatnu vožnju tokom večernjih sati.
Gondolijerske stanice možete pronaći na ovom linku: https://www.gondolieritravel.com/servizi-in-gondola/
Cene ovakvih standardizovanih plovidbi su fiksne pa vam verovatno nikakve pregovaračke sposobnosti neće pomoći da dobijete bolju cenu ali svejedno utvrdite i vreme trajanja i cenu sa svojim gondolijerom kako ne bi kasnije ostali kratkih rukava i platili više nego što je potrebno.
S obzirom da dobar deo gondolijera ne govori engleski jezik pokušajte najpre da pronađete one koji će vam dati informacije na jeziku koji razumete.
Trg Svetog Marka
Nedaleko od Danielia nalazi se srce Venecije i njen najraskošniji deo, Trg svetog Marka. Na ulazu u ovaj trodelni javni prostor koji je Napoleon nazvao najlepšim evropskim salonom dočekaće vas dva kolosalna stuba. Reč je o stubovima svetog Marka, kojeg krasi krilati lav, i stuba svetog Teodora, prvog zaštitnika Venecije, kojeg ćete prepoznati po svecu koji stoji na krokodilu.
Ta dva stuba čine svojevrsna vrata grada. U prošlosti su se između njih izvršavala pogubljenja, ali se između njih i kockalo – tačnije kockanje u Veneciji je bilo dozvoljeno samo na stolovima koji su bili postavljeni između ovih stubova.
Sam Trg svetog Marka ima u gradu poseban status. Jedini je kojeg domaći nazivaju Piazzom dok su svi ostali trgovi u gradu campi, odnosno polja. Takvo jezičko razlikovanje uzrokovano je veličinom, ali i važnošću ovog mesta.
Poput pozorišne scene okviren je važnim javnim objektima i jedan je od retkih urbanih prostora na Starom kontinentu gde je ljudski glas jači od buke automobila, jer istih u Veneciji i nema.
Jasno je da su cene na Trgu najviše u Veneciji tako da imajte to na umu ukoliko kupujete bilo šta na ovome mestu. Ukoliko se usudite da nešto kupite na štandovima na trgu svetog Marka ili u neposrednoj okolini budite svesni da je to mesto pod budnim okom lokalnih džeparoša koji koriste gužvu i nepažnju. Novčanik držite u unutrašnjem džepu, a torbice ispod ruke.
Takođe, postoji jedan uhodani trgovački trik u Veneciji koji trgovci koriste po principu ‘ako prođe, prođe’ – ako plaćate račun od 7 eura novčanicom od 20 neretko ćete dobiti kusur od samo tri eura no ukoliko trgovca upozorite na grešku on će vam se izviniti i vratiti dodatnih 10 eura. Ukoliko to ne primetite s tim novcem se možete oprostiti u trenutku kad okrenete leđa trgovcu.
Uz kultna mesta poput Duždeve palate, crkve i tornja svetog Marka i prokurativa, na ovom trgu se nalazi jedno vrlo zgodno mesto koje će vam lako promaknuti, a reč je o caffe Florianu. To je otmeni lokal koji radi kontinuirano već punih trista godina. Mesto koje je rado posećivao Vagner, ali i poznati zavodnik Đakomo Kazanova kojeg je privlačila činjenica da je Florian u njegovo vreme bio jedini venecijanski lokal koji je dopuštao ulazak ženama. Ipak ukoliko se odlučite popiti kafu u Florianu imajte na umu da ista košta čak 8 eura, a otmeni konobar će vam naplatiti i uslugu, ali i svirku žive muzike koja često svira u njegovoj unutrašnjosti.
Pre nego što se uhvatimo u koštac s najinteresantnijim lokalitetima u Veneciji, dobro je pomenuti i jednu praktičnu stvar, a to je da je na Trgu svetog Marka zabranjeno hraniti golubove te ukoliko se odlučite okušati u tome preti vam kazna od 50 eura. Naime, gradski čelnici su izračunali da čišćenje kulturnih spomenika od golubljeg izmeta svakog stanovnika košta gotovo trista eura pa su pre nekoliko godina tome odlučili stati na kraj.
Duždeva palata
Ova raskošna palata je mesto iz koje se upravljalo Republikom, ali i svim njenim posedima.
U vreme kad je Duždeva palata započeta, Venecija je bila drugi najmnogoljudniji grad u Evropi nakon Pariza, ali joj čak ni francuska prestolnica nije mogla parirati bogatstvom te Mleci nisu štedeli u izgradnji ovog raskošnog zdanja.
Tokom istorije u njoj je vladalo 120 duždeva da bi u prošlom veku postala muzej za čiju posetu treba izdvojiti pozamašnih 20 eura. Za ljubitelje prošlosti, poseta ovom mestu će biti prilika da se upoznaju sa najvrsnijim arhitektonskim ostvarenjem vremena u kojem je palata izgrađena te da vide dela velikih umetnika poput Tintoretta i Tiziana.
S druge strane, za mađima će biti interesantna činjenica da se Duždeva palata pojavljuje u drugom delu superpopularne videoigre Assasins Creed.
Zbog dugačkih redova i žestoke gužve koje vladaju oko ovog mesta kartu je najbolje kupiti putem interneta na ovom linku.
Biblioteka Svetog Marka
Nasuprot Duždeve palate, nalazi se još jedno vredno zdanje, a riječ je o Biblioteci svetog Marka. Ova elegantna građevina čuva možda i najveću zbirku klasičnih tekstova na svetu.
Nukleus zbirke je nastao i pre izgradnje Marciane, a u 14. veku je čuvala i rukopise Frančeska Petrarke, ali su isti u međuvremenu izgubljeni.
Danas se u ovom prekrasnom objektu čuva preko milion knjiga, desetak hiljada rukopisa i gotovo tri hiljade inkunabula.
Zvonik i bazilika svetog Marka
Ni tu nije kraj impozantnim građevinama na ovom impresivnom trgu. Tik uz Marcianu, kako se naziva Nacionalna biblioteka u Veneciji, nalazi se zvonik svetog Marka. Za ovaj gotovo stotinu metara visok toranj se može reći da je simbol grada.
El Paron, odnosno gazda kuće, kako mu domaćini tepaju nije imao lagan život. Zvonik je često bio na udarima gromova, gorio je nekoliko puta u požarima da bi se 1902. godine u jutarnjim satima urušio. Za divno čudo, na inače pretrpanom trgu usled pada ovog gorostasa nije niko stradao osim mačke koja je spavala u lođi. Popravka je trajala punih deset godina te se danas El Paron ponovno ponosno uzdiže iznad svog grada i ukoliko želite uživati u pogledu s njega morat ćete pričekati u redu te izdvojiti 8 eura za to zadovoljstvo.
Kao što je to često slučaj u italijanskim gradovima, bazilika i zvonik nisu spojeni pa raskošna katedrala svetog Marka nije oštećena tom prilikom. Možda vas iznenade relativno male dimenzije ove poznate crkve, ali Crkva od zlata, kako je nazivaju, nije izvorno bila gradska katedrala već kapelica venecijanskih duždeva. Vremenom koje je prolazilo i bogatstvom koje je raslo postajala je sve raskošnija i impresivnija pa su neki njeni delovi i stariji od samog grada.
Ipak ono najvrijednije što se čuva u njoj nisu ni srebro, ni zlato, ni dragulji već kosti sveca zaštitnika. Otkad su relikvije svetog Marka iz Aleksandrije pod svinjskim polutkama u Veneciju prokrijumčarila dva trgovca grad živi pod njegovom zaštitom. Ipak, treba reći da su domaćini u spletu bizarnih okolnosti čak dva puta gubili kosti nesretnog Marka da bi ih konačno početkom 19. veka pronašli i spremili na sigurno.
Ulaz u baziliku je za divno čudo besplatan, ali ukoliko želite posetiti muzej to će vas koštati 5 eura, a za zlatnu dvoranu i blago svetog Marka još dodatnih pet. Više informacija na: http://www.basilicasanmarco.it/informazioni-per-i-turisti/orari-di-apertura/?lang=en
Rialto
Svega desetak minuta hoda kroz uske uličice će vas dovesti do najvećeg venecijanskog kanala.
Proteže se duž grada u obliku slova S u dužini od preko četiri kilometra što Canal Grande čini istinskom aortom ovog grada. Brojne su slavne građevine smeštene na njegovim obalama, a već je vekovima najprometniji vodeni put u Veneciji.
Gondole i vaporeti plove mutnom vodom dok reke turista mile njegovim obalama. Interesantno je da iako je Venecija grad s gotovo 400 mostova, preko Canal Grandea postoje samo četiri.
Najpoznatiji i najljepši je svakako Rialto.
Veliki luk i prodavnice s obe strane pešačkog dela mosta smatrane su nemogućim inženjerskim poduhhvatom te je skeptičan prema takvom rešenju bio čak i veliki Mikelanđelo. Ipak tada malo poznati Antonio da Ponte nije odustao pa smo danas svedoci njegovog životnog dela.
Četvrt Rialto koja se proteže s druge strane mosta poznata je po tržnicama i lepim crkvama, a i vekovima je bila važno privredno središte. Interesantno je da je taj kvart spomenut i u Šekspirovom Mletačkom trgovcu, a turistima koji putuju u Veneciju je danas atraktivan zbog nešto nižih cena hrane i pića nego što je to slučaj sa centralnim delom grada. Mali ušuškani restorani će vas mamiti turističkim menijima ali su naša preporuka svakako ‘fast food’ picerije u kojima za svega nekoliko eura možete pojesti uvek svežu, toplu i raskošnu picu.
U ovom kvartu najbolji je izbor ukoliko tražite kvalitetnu, svežu i jeftinu picu u piceriji Antico Forno. S druge strane, ako pak želite popiti piće i nešto pojesti u ugodnom okruženju idealno je prošetati se do trga San Polo gde kafići i restorani imaju specijalnu ponudu za turiste pa se stoga možete zadržati unutar cifre od 15 eura po osobi za obrok s pićem.
Osim Rialta, nešto pristupačnije cene hrane u generalno skupoj Veneciji ćete pronaći i u Ulici Giussepea Garibaldia. Ona se pak dijagonalno proteže od Rive degli Schiavoni prema kanalu San Pietro nekoliko minuta hoda od Arsenala. Ne toliko ušminkan deo grada i mesto na kojem ćete povremeno sresti i domaće ljude, a ne samo prodavače i turiste.
Još jedna veoma bitna stavka u gradu na vodi jesu toaleti. Generalno Venecija oskudeva javnim WC-ima ali nekoliko ih se može pronaći na najfrekventnijim turističkim lokacijama poput Rialta. Korišćenje se plaća 50 centi. Celu mapu s označenim lokacijama javnih toaleta možete naći na ovom linku.
Ostrva lagune u Veneciji
Ako imate malo više vremena na svom putovanju u Veneciji izvrsna ideja je vaporetom obići ostrva lagune u kojoj je smeštena i sama Venecija.
Naravno, to ne podrazumijeva sva ostrva već ona najlepša i najpoznatija, a to su Murano, Burano i Torcello. Veliki broj lokalni agencija u svojoj ponudi ima razne kombinacije koje uključuju ova ostrva, a uobičajna cena za turu koja uključuje sva tri jeste oko 20 eura.
Murano
Murano čuva vekovnu tradiciju obrade stakla koju su nakon venecijanskog osvajanja Carigrada u grad svetoga Marka donijeli bizantski majstori staklari. Tehnika kojom su se koristili bila je toliko cenjena da im je bilo zabranjeno napuštati grad bez dozvole kako tajnu ne bi odali nekom drugom.
Današnji Murano je zapravo skup od sedam povezanih ostrvca i jedno je od najomiljenijih izletišta na kojima možete uživati u demonstracijama ove drevne veštine te kupiti originalne suvenire od stakla izrađene ovom tehnikom. Veliki broj staklara na ostrvu nudi i demonstraciju jedinstvene tehnike duvanja stakla. Jednu od takvih možete naći ovde.
Burano
Burano ima nešto drugačiju reputaciju. Nalazi se na severnom rubu lagune, a popularnost su mu donele bajkovite raznobojne kućice i prekrasna čipka koja nastaje na ovih pet vezanih ostrva. Zgodno je spomenuti da je uzorak čipke s Burana, Leonardo da Vinci koristio prilikom izrade oltara katedrale u Milanu.
Danas je Burano veoma popularan, a pojavom društvenih mreža postaje sve omiljeniji influenserima zbog svoje fotogeničnosti. Ipak, imajte na umu da je Burano, što se tiče hrane, pića i suvenira skuplji čak i od same Venecije.
Ukoliko želite kupiti najbolju Burano čipku za jedan prosečan stolnjak ćete morati izdvojiti najmanje 500 eura. Među brojnim radnjama koji se bave ovim prefinjenim zanatom posebnu reputaciju ima manufaktura Martine Vidal čija porodica čuva ovu tradiciju već pune četiri generacije.
Torcello
Za kraj, ostalo je još da predstavimo i Torcello koji, iako nije poznat poput Murana i Burana, ima mnogo toga za ponuditi. Deli ime s jednim od trgovaca koji su ukrali kosti svetog Marka iz Aleksandrije pa ga smatraju roditeljskim ostrvom same Venecije.
Naime, ostrvo je bilo naseljeno puna dva veka pre nego što je Kraljica Jadrana izniknula iz vode.
U to vreme Torcello je bio sedište biskupa i imao katedralu, a na njemu su se skrivali Veneti koji su bežali od Atile Biča Božjeg. Jedna od glavnih atrakcija na Torcellu je upravo kameni presto koji se vezuje za velikog osvajača iako naučnici tvrde da je reč o artifaktu iz mnogo kasnijih vremena.
Uprkos pomalo nategnutoj legendi ovo ostrvo svakako vrijedi posetiti.
Karneval i Bienale u Veneciji
Venecija je mnogo više od zbira arhitektonskih dostignuća i neprocenjivog bogatstva koje čuva. U prvom redu, kulturna dostignuća koja vekovima neguje i danas je čine posebnom.
Svakako najpoznatija manifestacija u ovom gradu je Vencijanski karneval. U danima karnevala na ulice izađe sva raskoš Venecije prekrivena tradicionalnim maskama. Proslava je posvećena nekim davnim i slavnijim vremenima u kojima uživaju svi od dece do onih najstarijih.
Venecijanski karneval drugi je najprestižniji na svetu, nadmašen tek obnaženim telima i vrelim ritmovima brazilskog Ria. Ipak, imajte na umu da ukoliko Veneciju odlučite posetiti u vreme karnevala morate biti spremni na velike gužve.
Dok je karneval svojevrsno opštenarodno slavlje, Bienale, odnosno venecijanska Mostra, je od svog osnivanja pre gotovo 90 godina jedno od najprestižnijih kulturnih događanja na Starom kontinentu.
To je festival arhitekture, plesa, međunarodne muzike i naravno filma. Koncentrat visoke kulture i avangarde održava se širom grada.
Kao što se o Veneciji pisalo vekovima, tako bismo i mi o ovom raskošnom gradu mogli napisati još desetine stranica ali i dalje vam ne bismo mogli dočarati njenu šarm i lepotu. To morate sami doživeti. Pasoš u ruke i put pod noge, nećete zažaliti.